Od bakine bašte do mog hidrolata, mirisa, soka i prirodne kozmetike.

Ruža,

prelepa, mirisna, božanstvena. Još od moje bake naučila sam da ruža nije samo cvet. Ona je biljka kojoj se poklanja pažnja, poštovanje i ljubav. Naučila sam da uživam u njenom mirisu ali i njenim darovima. Još kao devojčica leti sam pila njen mirisni, božanstveni sok crvenkaste boje. Sećam se tog osećanja, kao da me njen ukus i miris istog trenutka ispune posebnom energijom, lakoćom i radošću. Kao da me vrate sebi.

Dugo sam tražila onu starinsku ružu, majsku, mirisnu, damask, djul ružu, onu čiji miris ima dubinu, karakter i priču. Želela sam da je imam u svojoj bašti, da mogu da je gledam, mirišem, berem i od nje stvorim ono u čemu ću svakodnevno uživati.

Danas kada je imam, shvatam koliko mi znači. Sam pogled na ružu ispunjava moje srce. Vraća uspomene iz detinjstva, budi nežnost i čini me otvorenijom za ljubav. Pokreće inspiraciju, dobro raspoloženje, divljenje i onaj poseban osećaj lepote koji je teško opisati rečima.

A njen miris… On me jednostavno očarava, prava kraljica cveća. Odmerena. Graciozna. Nežna a snažna. Crvena, roze, bela, žuta… ponekad šatirana. U toliko različitih boja u svakoj od njih nosi svoju posebnu lepotu. Krasi moje vrtove, bašte i vinograde. Unosi u prostor nešto posebno i svojim prisustvom menja atmosveru. Volim da je posmatram dok je još u pupoljku. Tada je već savršena, zatvorena u svojoj tajni. A onda malo po malo počinje da otvara svoje latice. Jednu po jednu. I u svakoj kao da sačuva po kap rose. Kada je dodirnem, osetim onu baršunastu mekoću i nežnost njenih latica. Toliko su nežne da tu istu nežnost želim pokloniti i svom licu. A onda mi se učini kao da mi ruža svojim tihim jezikom govori: „Uberi me i uživaj u mojim čarima.“ I zaista, upravo to i radim.

Njene pupoljke berem i sušim. Koristim ih za ukrašavanje poklona koje pravim od prirodne kozmetike, jer želim da i sam izgled poklona prenese deo lepote i nežnosti koju ruža nosi u sebi. Njene latice koristim za pravljenje soka, koji leti posebno volim. Taj mirisni napitak za mene nije samo osveženje. To je ukus jednog dela mog detinjstva. To je leto. To je uspomena pretočena u čašu.

Od njenih latica pravim hidrolat ruže, dragocenu cvetnu vodicu koja nastaje tokom destilacije. A tu je i ružino etarsko ulje, dragocena mirisna esencija koju koristim u prirodnim parfemima koje sama pravim. Volim da je utkam u mirisne kompozicije i da od njega stvaram nešto što nije nije samo miris, već osećaj. Kao da u jednu malu bočicu mogu da sačuvam deo bašte, jutarnje rose i jednog tihog letnjeg dana.

Destilacija je poseban trenutak. Tada ruža napušta baštu i ulazi u jednu novu priču. Latice stavljam u destilator i polako čekam da toplota i para urade svoje. Iz procesa nastaje hidrolat, nežna cvetna vodica koja u sebi nosi deo mirisa i karaktera biljke. A ono što me svaki put fascinira jeste činjenica da iza jedne male bočice hidrolata stoji toliko cvetova, toliko rada i toliko pažnje. Zato mi je hidrolat još draži, jer kada ga pogledam, znam odakle je došao. Iz moje bašte. Iz mojih ruku. Iz jednog cveta koji je tog jutra možda još imao kap rose na sebi.

Šta nam o ruži govori nauka?

Kada govorimo o damask ruži, Rosa damascena, govorimo o biljci koja je veoma zanimljiva i iz ugla savremene fitohemije. U njenim cvetovima i različitim ekstratima pronadjena su brojna biljna jedinjenja, medju kojima su flavonoidi, fenolna jedinjenja, antocijani i različite aromatične komponente.

Njihov sastav može da zavisi od sorte, mesta uzgoja, klimatskih uslova, vremena berbe i načina prerade. U etarskom ulju ruže nalaze se brojne mirisne komponente, medju kojima su citronelol, geraniol i nerol, dok je feniletil alkohol važna komponenta karakterističnog mirisa ruže i prisutan je i u ružinoj vodi. Zanimljivo je da od istog cveta možemo dobiti proizvode veoma različitog karaktera.

Hidrolat nastaje tokom destilacije i predstavlja vodenu fazu destilata koja sadrži deo aromatičnih i drugih rastvorenih komponenti.

Etarsko ulje je mnogo koncentrovaniji aromatični proizvod.

Macerat je nešto sasvim drugo. Biljni materijal se potapa u bazno ulje kako bi se odredjene komponente ekstrrahovale u masnoj fazi.

Zato je važno znati šta se zapravo nalazi u bočici kada kažemo „ružino ulje“.

Ruža ima dugu tradiciju primene u nezi kože, a savremena istraživanja različitih ekstrata Rosa damascena pokazuju antioksidativni potencijal i prisustvo biljnih jedinjenja koja su zanimljiva za kozmetičke formulacije.

Ipak, ovde volim da budem iskrena. Labaratorijska istraživanja i tradicionalna upotreba nisu isto što i dokazano kliničko dejstvo kod ljudi. Zato ruži ne pripisujem čudesna svojstva niti obećavam ono što nauka nije potvrdila.

Volim je zbog onoga što jeste. Zbog njenog mirisa, zbog osećaja koji ostavlja, zbog rituala, zbog tradicije i zbog svih onih sastojaka koji je čine dragocenom za prirodnu kozmetiku. Jer ona je i bez velikih obećanja dovoljno čudesna.

Postoji nešto posebno u mirisima. Nekada je dovoljan samo jedan udah da nas vrati godinama unazad.

Odjednom se pojavi slika. Lice, kuća, bašta, leto, nešto što smo mislili da smo davno zaboravili. Miris je snažno povezan sa našim doživljajem emocija i sećanja. Zato za mene ruža nikada nije samo miris. Kada osetim njen miris, kao da se otvore neka davno zatvorena vrata u meni. Pojavi se nežnost. Pojavi se radost. Pojavi se osećaj da život može da bude lep i jednostavan, samo ako zastanemo dovoljno dugo da ga osetimo.

U tradicijonalnim i savremenim holističkim praksama ruža se često povezuje sa srčanom čakrom – Anahatom.

Anahata se simbolički vezuje za ljubav, saosećanje, nežnost, prihvatanje, zahvalnost i sposobnost da ljubav primamo i dajemo. Zato nije teško razumeti zašto se ruža kroz različite kulture toliko često pojavljuje kao simbol ljubavi. Kada pomislim na ružu, meni je teško da je odvojim od srca. Od ljubavi prema sebi. Od ljubavi prema drugima. Od nežnosti. Od zahvalnosti. Od sposobnosti da budemo otvoreni, a da pritom ne izgubimo sebe.

Čakre pripadaju tradicionalnim i holističkim sistemima, a ne savremenoj medicinskoj fiziologiji. Zato ih doživljavam kao jezik simbolike i unutrašnjeg rada.

I upravo u tome vidim njihovu lepotu. Ponekad nam je potreban jezik koji ne govori samo o telu, već i o onome što osećamo.

MOJ MALI RITUAL SA RUŽOM

Kada koristim ružin hidrolat, ne želim samo da ga naprskam na lice i nastavim dalje. Zastanem, naprskam lice, zatvorim oči, udahnem i nekoliko trenutaka ne radim ništa. Samo osećam miris. Možda pomislim na nešto na čemu sam zahvalna. Možda poželim sebi više nežnosti. Možda samo uživam u trenutku. Za mene je to mali ritual povezivanja sa sobom. Ne mora svaki ritual da bude komplikovan. Ponekad je dovoljno nekoliko sekundi pažnje.

MOJ LETNJI SOK OD RUŽE

Jedan od mojih najdražih načina da ružu unesem u leto jeste njen mirisni sok. To je ukus koji nije samo napitak. To je uspomena. To je leto. To je miris bašte pretočen u čašu.

Sastojci:

. 2 velike šake svežih, mirisnih latica jestive ruže

. 1 l vode

. 100-150 g šećera, prema ukusu

. sok od 1/2 limuna

Latice pažljivo pregledam i nežno operem. Prelijem ih vodom i ostavim da puste svij miris i boju. Tečnost potom procedim, dodam šećer prema ukusu i sok od limuna, koji napitku daje svežinu i lepo naglašava aromu ruže. Dobijeni sok čuvam rashladjen i služim hladan.

Čaša hladnog ružinog soka, miris bašte i nekoliko minuta mira. Nekada je za sreću zaista potrebno malo.

Prirodno ne znači samo bezbedno. Ovo je nešto što mi je važno kada govorim o prirodnoj kozmetici. Kod etarskih ulja važni su koncentracija, način razblaživanja, kvalitet sirovine i način primene. Etarsko ulje ruže je veoma koncentrovano i ne treba ga nanositi nerazblaženog direktno na kožu. Isto tako, kod izrade prirodne kozmetike važno je voditi računa o higijeni, stabilnosti proizvoda, pravilnom čuvanju i izboru sirovina. Za mene je prirodna kozmetika spoj : znanja , biljaka, zanata i poštovanja prema prirodi.

Ponekad pomislim da ruža ne govori glasno zato što nema potrebu da se dokazuje. Ona samo postoji. Raste, miriše, cveta i svijim prisustvom podseća nas na lepotu. Kao da mi šapuće : „Ne moraš uvek da žuriš“. Pogledaj kako se ja otvaram. Ne otvaram sve latice odjednom. Svaka ima svoje vreme. I ti ga imaš. Ne pokušavaj da budeš sve u jednom danu. Ne moraš uvek biti jaka. Ne moraš uvek imati odgovor. Dozvoli sebi da budeš nežna. Ne boj se svojih trnova. Oni nisu ono što te čini manje lepom. Oni su deo tvoje priče. Nauči da čuvaš svoje granice a da zbog njih ne zatvoriš svoje srce. Budi nežna ali ne zaboravi svoju snagu. Ne skrivaj svoj miris. Kada ruža procveta , ona ne pita ko će je pomirisati. Ona jednostavno daje ono što nosi u sebi. Možda je to i jedna od najlepših životnih lekcija.

Ne moramo svima da se dopadnemo. Ne moramo svima da budemo jasni. Dovoljno je da budemo ono što jesmo. Da razvijamo svoje darove. Da ih delimo sa onima koji umeju da ih prepoznaju.

I ne zaboravi da uživaš.

U jutarnjoj rosi, u mirisu, u dodiru latice, u čaši hladnog soka, u trenutku tišine, u svom licu kada ga osvežiš ružinom vodicom, u parfemu koji praviš svojim rukama. U bašti, u letu, u ljubavi. Jer život nije sastavljen samo od velikih dogadjaja. Život se često krije upravo u tim malim trenucima koje skoro i ne primetimo. Zato kada sledeći put ugledaš ružu, nemoj samo da je pogledaš. Zastani, pomiriši je, dodirni njenu laticu. Pogledaj rosu na njenim listovima. I seti se da i ti,kao i ona, imaš pravo da rasteš svojim ritmom. Da budeš nežna, da imaš trnje, da cvetaš, da mirišeš na ono što jesi. I da svoju lepoti ne čuvaš samo za sebe. Jer možda prava poruka ruže nije u tome koliko je lepa.

Možda je njena najveća poruka u tome što nas podseća : da je moguće biti nežan i snažan u isto vreme.

Da možemo imati trnje a ipak biti simbol ljubavi. Da možemo proći kroz kišu a opet sačuvati miris. I da posle svakog pupoljka, kada dodje pravo vreme, uvek možemo da procvetamo.

Za mene ruža nikada neće biti samo cvet. Ona je uspomena na baku. Miris leta, boja u bašti, čaša soka, kap rose, hidrolat na licu. Kap etarskog ulja u parfemu. Nežnost, ljubav, inspiracija i podsetnik da lepota nije samo ono što vidimo. Lepota je ono što u nama probudi. A ruža u meni uvek probudi ljubav. Zato će ona zauvek ostati moja :

KRALJICA NAD KRALJICAMA