U moj neobičan san neko mi je šapnuo tri cveta. Pokazao mi ih je, ali kada sam se probudila, nisam se sećala kraja sna, niti šta treba da uradim sa njima. Znala sam samo jedno, moram sama da ih istražim.

Među njima je bio ljiljan, o kome sam vam pisala .

Drugi cvet je bio ehinacea . Šta sam tad znala o njoj?

Iz apotekarstva, da je biljka koja izuzetno podržava imunitet. Iz prirode, da ima prelep ljubičast cvet. I iz prvog susreta, da stoji uspravno i da uvek gleda pravo ka suncu. To mi je bilo dovoljno da odlučim: posadiću je u svoj vrt.

Mogu vam reći, ehinacea je vrlo dekorativna biljka. Snažna, stabilna, a opet nežna u boji. Kako je rasla imala sam osećaj da ne traži pažnju, ali je uvek primećena. „Hajde dalje da je proučim“, pomislih. I evo šta sam pronašla o njoj.

Ehinacea je biljka zaštite i snage. Ona nije biljka tišine, ona je biljka granica. Njeno ime se često vezuje za imunitet, ali njena simbolika ide mnogo dublje. Ona uči telo i čoveka kako da se zaštiti bez borbe. U simboličkom smislu, ehinacea predstavlja: otpornost, stabilnost, snagu koja ne mora da se dokazuje, sposobnost da ostanemo svoji. Ona ne privlači mirisom već stavom.

Energetski, ehinacea deluje prizemljujuće i jačajuće.

Najviše utiče na:

• Korensku čaru
• Daje osećaj sigurnosti; pomaže telu da se oseća zaštićeno i na svom mestu
• Solarni pleksus
• Jača ličnu snagu, volju i sposobnost da postavimo granice; uči nas da kažemo „ne“ bez straha i krivice
• Srčanu čakru (suptilno)
• Pomaže da balansiramo davanje i primanje, da ne zatvorimo srce dok se štitimo

Zato se ehinacea često povezuje sa ljudima koji su blagi, ali iscrpljeni i kojima je potrebna snaga koja ne povređuje.

Ehinacea potiče iz Severne Amerike i vekovima je bila jedna od najvažnijih biljaka domorodačkih naroda. Koristila se kao biljka prve pomoći: kod infekcija, rana, ujeda, groznica. Verovalo se da pomaže telu da se seti svoje unutrašnje snage, a ne da se samo bori protiv spoljašnjeg sveta. Kasnije je svoje mesto našla u modernoj fitoterapiji i farmaciji. Upravo kao biljka koja podržava imunitet, ali ne agresivno, već mudro.

Zašto mi se javila u snu? Ako je ljiljan simbol čistote i duše, ehinacea je simbol integriteta. Ona dolazi kada treba da ojačamo ali ne da otvrdnemo. Kada treba da se zaštitimo ali ne da se zatvorimo. Možda zato stoji uspravno. Ne da bi se borila sa svetom, već zato što zna ko je. U mom vrtu ehinacea se ne ponaša kao razmažena biljka. Pojavi se u tiho proleće, polako gradi stabljiku i tek onda kad oseti snagu procveta.

Tokom leta stoji uspravno, postojana, kao da je ništa ne može poremetiti. Ne povija se lako, ne traži oslonac. U jesen, čak i kad joj cvet izgubi boju, ostaje dostojanstvena. A zimi, kada je više nema na prvi pogled, znam da je tu, u korenu, u zemlji u strpljenju. To me je mnogo naučilo. Da snaga nije u stalnom cvetanju, već u tome da znaš kad da se povučeš i sačuvaš.

Vremenom sam shvatila da se ta tri cveta iz sna ne pojavljuju slučalno. Ljijan nosi simbol čistoće, duše i svetlosti. Ehinacea nosi simbol zaštite, integriteta i snage. Jedan otvara, drugi čuva i tek zajedno imaju smisao. Možda je treći cvet još uvek skriven zato što ga ne treba tražiti glavom, već pustiti da dodje kada bude vreme. Kao odgovor koji ne može da se požuri.

Iz apotekarske perspektive, ehinacea je jedna od najznačajnijih biljaka za podršku imunom sistemu. Najčešće se koriste koren i nadzemni delovi biljke. Njeno dejstvo se ne zasniva na tome da „napada“, već da podstiče prirodne odbrambene mehanizme organizma. Upravo zato se u fitoterapiji često naglašava da se koristi u početnim fazama iscrpljenosti, kao podrška, a ne kao agresivna intervencija. To se savršeno uklapa sa njenom simbolikom – ehinacea ne radi umesto tela, već sa telom.

Recept za tinkturu:

Jedan deo svežeg korena ili listova, preliti sa pet delova 70% alkohola ili domaće rakije. Ostaviti 2-3 nedelje uz povremeno mućkanje. Procediti i čuvati u tamnoj bočici.

Pije se 2-3 puta dnevno po 15 kapi u vodi kod prvih znakova pada imuniteta.

Ehinaceu nisam posadila samo zbog njenog imunitetskog dejstva. Zadržala sam je jer me podseća da mogu biti nežna i zaštićena, mogu biti otvorena i stabilna, mogu stajati uspravno a da ne budem tvrda. Ona me podseća na granicu koja nije zid, već svesni izbor.

Neke biljke nas mirišu, neke nas leče, a neke nas uče ko smo.

Ehinacea je od ovih poslednjih.